Panika u intersitiju proza, prvo izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, januar, 2000., str. 1-380.; drugo, dopunjeno izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, oktobar, 2000., str. 1-347. treće izdanje, Beograd, 2003., str. 1-267, Pogovor: Ljiljana Šop, Sava Vučić.  recenzije/izbor iz press materijala Radivoje Mikić: DVOSTRUKI PRIPOVEDAČKI POSTUPAK Čuli ste, naime, od mojih kolega, Ljiljane Šop i Srbe Ignjatovića, kako izgleda, odnosno kako je komponovana knjiga Panika u intersitiju. Treba odmah u početku reći da ova knjiga na izvestan način predstavlja povratak Janka Vujinovića u srpsku književnost, jer je on počeo jednom knjigom pesama, zatim je preko pripovedaka stigao do romana. I onda je jednu i po deceniju delovao u našem javnom životu, pre svega svojim knjigama koje ne pripadaju književnosti u užem smislu, koje su okrenute nekoj vrsti onog javnog angažmana, koji podrazumeva i borbu za određene izvanknjiževne vrednosti, za jedan čisto društveni-istorijski aspekt. Stvarno, ova knjiga pripovedaka predstavlja, dakle, neku vrstu nastavka delovanja u književnosti na onim literarnim prostorima gde je pisac stao sa romanom Vučji nakot. Ono što je takođe važno, kada je reč o ovoj knjizi, to je svakako činjenica da Janko Vujinović, posle te pauze od deceniju i po otprilike, i nastavlja svoj književni svet sa onim aspektima koji su bili prisutni i u pomenutom romanu. Dakle, Vujinović u ovom ciklusu pripovedaka vrlo često polazi od onoga što je zavičajni prostor, ne samo shvaćen fizički, nego zavičajni prostor shvaćen kao nešto što u sebe upija i određenu mitologiju, poglede na svet, istoriju i niz stvari koje su važne za razumevanje jedne ljudske sudbine. Kada počnete da čitate prve tri pripovetke iz ove knjige vi ćete se u ponekim situacijama i u pojedinim aspektima tih priča podsetiti i ranih proza Miodraga Bulatovića, pre svega njegove knjige Đavoli dolaze. I u prvim pripovetkama Panike u intersitiju, isto je reč o jednom junaku koji je na neki način postavljen izvan sveta, koji je postavljen na jednu jasnu i socijalnu, ali prevashodno psihološku marginu. Taj junak sve stvari posmatra iz jednog ugla koji je po mnogo čemu iskošen. On je neko ko je izvan jednog sistema vrednosti i vrlo oštro se tom sistemu vrednosti suprostavlja, nastoji da artikuliše i svoj pogled na svet, i svoj pogled na književnost. I što je posebno važno, Vujinovićev junak, često u tom nekom sučeljavanju sa svetom odbija da prihvati takav svet. Taj junak u izvesnoj meri ima nekakvo osećanje i doživljaj apsurdnosti situacija u koje zapada. Utoliko je logičnije tto je pisac u naredne tri pripovetke izveo svog junaka izvan ovog i uveo ga u jedan drugi prostor. Taj drugi prostor nije drugačiji samo u geografskom smislu, nego je tu drugačija i istorijska i mitološka i svaka druga podloga. Ali, odjedanput je u tim pripovetkama takođe prisutna i ta dimenzija sećanja, odnosno nastojanja da se u tom novom prostoru zadrži nešto od onoga identiteta koji je ponet odavde, iz zavičaja, i to beogradskog prostora, i da se u tom jednom novom životnom vidokrugu sad uspostavi i novi odnos prema mnogim vrednostima, a pre svega prema samom životu. U jednoj, verovatno i najdužoj pripovetci knjige, gde je reč o jednoj složenoj operaciji kojoj je podvrgnut glavni junak, odjedanput više nema tog osećanja apsurda, izdvojenosti, oponiranja i samom životu, naprotiv, postoji jedna vrsta straha za život, život je nešto što se prihvata i čemu se teži. Ono što je za čitaoca svakako u ovoj knjizi iznenađenje, ali u izvesnom smislu i neka vrsta koristi na koju možda na prvi pogled nije računao, to je ona sedma pripovest, odnosne neka vrsta dodatka koju je Janko Vujinović uneo u ovu knjigu. Prvo, tu će se čitalac susresti sa jednim novim tipom kazivanja koji je daleko ekonomičniji, nego što je to način pripovedanja u prvom delu knjige. Zatim tu se prikazuje zapravo na čemu je zasnovana slika sveta koju Vujinovićev junak na neki način podrazumeva u prethodnih šest pripovedaka, jer se govori o istoriji, o nizu stvari koje su važne za razumevanje junakovog položaja u svetu i za razumevanje njegove sudbine. To nam opet pokazuje i zašto je za tog junaka važna književnost. Jer, kroz sudbine Hajnriha Hajnea i Miloša Crnjanskog, koji su uključeni kao neka vrsta književnog podteksta, kroz ovu Vujinovićevu knjigu vidi se zapravo i sudbina pisca. Pisac je onaj koji je postavljen izvan jednog sistema vrednosti, onaj koji je uvek marginalizovan, koji se mora boriti za doslovni opstanak u vrlo teškim društvenim uslovima, pogotovu ako je još osuđen da pripada manjinama, kao što su manjinama pripadali i Hajne pa na izvestan način i Crnjanski. Ono što je tu takođe značajno kada je reč o ovoj knjizi to je nastojanje Janka Vujinovića da se pridruži onim piscima današnjim koji više ne računaju na takozvano naivno pripovedanje, mada se i ovde govori o toj fascijanaciji pričom, kao o nečemu što ima veliku snagu. Priča je viđena kao netto čemu niko praktično ne može da izbegne, bilo kao neko ko priču piše ili kao neko koje je čita. I na drugoj strani Vujinović se potrudio, mada čitalac koji malo bolje poznaje njegov život duž svih pripovedaka raspoznaje određene autobiografske pojedinosti, da u ovom dodatku kaže da to nije autobiografska proza. Jednostavno rečeno, to nije priča i nije istina koje treba shvatiti pojedinačno, već su piščeve pretenzije bile da prikaže i jedno vreme i status jedinke u tom vremenu. A ta jedinka ne mora nužno u svemu da se izjednačuje sa samim autorom. Na kraju, ova knjiga će pored svega ostalog doneti Janku Vujinoviću i jednu vrstu književnog iskušenja. Po mom mišljenju, on će u svom budućem književnom radu nastojati da pronađe neku vrstu ravnoteže između onog ipak književnog govora koji je koristio u prvih test pripovedaka i one uslovno rečeno esejizirane proze koja se sreće u dodatku. U nekoj vrsti ravnoteže između ova dva tipa književnog govora Janko Vujinović bi pronašao sasvim novi obrazac svoje proze koji bi u izvesnom smislu bio dobitak i za njega i za našu književnost. Reč na promociji knjige u Beogradu, u Grafičkom ateljeu DERETA 12. 1.2000. >> Odlomak iz romana Panika u intersitiju index I bibliografija I recenzije I cv srpski I cv english I kontaktpanika-odlomak.htmlindex.htmlbibliografija.htmlrecenzije.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlkontakt.htmlshapeimage_1_link_0shapeimage_1_link_1shapeimage_1_link_2shapeimage_1_link_3shapeimage_1_link_4shapeimage_1_link_5shapeimage_1_link_6
Janko Vujinović
Bibliografija izbor Panika u intersitiju proza, prvo izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, januar, 2000., str. 1-380.; drugo, dopunjeno izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, oktobar, 2000., str. 1-347.   Vučji nakot roman, Prosveta, Beograd, 1986, strana 1-295.; drugo izdanje, INP Književne novine-Komerc, Beograd, 1996. strana 1-310.  Knjiga o radovanju zbirka priča, Slovo ljubve, Beograd, 1979. strana 1-112. Drugo izdanje Kulturni Centar Vuk Karadžić, Loznica, 2003. st. 1-150. Kosovo je grdno sudilište dokumentarna proza, Prosveta, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1989. strana 1-374.;drugo, dopunjeno i prerađeno izdanje, Dositej, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1991., strana 1-412.  Press materijal izbor Recenzije izbor Panika u intersitiju Knjiga o radovanju Vučji nakot Kosovo je grdno sudilište Panika u intersitiju
odlomak iz romana Panika u intersitiju - srpski Panika w pociągu intercity - polski Panic in the Intercity - english Panik im intercity - deutsche Паника в экспрессе - pусский  Biografija Biografija - srpski Biography - english Biografia - polski Linkovi Katerda za južnu slavistiku Univerziteta u Lodzu Izdavač "Tygiel Kultury", Lodz ProjektOR, web arhiv južnoslovenske književnosti Lođka slavistika / Slawistyka Łódzka Udruženje književnika Srbije Projekat Rastko - Antologija srpske poezije XX veka Projekat Rastko - Poljska Narodna biblioteka Srbije Kontakt janvujin@wp.plpanika.htmlpanika.htmlvucji.htmlvucji.htmlknjigaO.htmlknjigaO.htmlkosovo.htmlkosovo.htmlpress.htmlpanika.htmlknjigaO.htmlvucji.htmlkosovo.htmlpanika-odlomak.htmlpanika-od-polski.htmlpanika-od-english.htmlpanika-od-german.htmlpanika-od-ruski.htmlpanika-story.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlCV%20polski.htmlhttp://www.slavica.uni.lodz.pl/start.htmlhttp://tygiel.free.ngo.plhttp://www.plama.art.pl/OR/public_html/YU/Inne/sylwetki/vujinovic.htmlhttp://slawistykalodzka.sns.pl/http://www.uksrbije.org.yu/index.htmlhttp://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11084http://www.rastko.org.yu/rastko-pl/bibliografija/bstojanovic-serbica.phphttp://www.nbs.bg.ac.yu/mailto:janvujin@wp.plshapeimage_3_link_1shapeimage_3_link_3shapeimage_3_link_5shapeimage_3_link_7shapeimage_3_link_8shapeimage_3_link_9shapeimage_3_link_10shapeimage_3_link_11shapeimage_3_link_12shapeimage_3_link_13shapeimage_3_link_14shapeimage_3_link_15shapeimage_3_link_16shapeimage_3_link_17shapeimage_3_link_19shapeimage_3_link_20shapeimage_3_link_21shapeimage_3_link_22shapeimage_3_link_23shapeimage_3_link_24shapeimage_3_link_25shapeimage_3_link_26shapeimage_3_link_27shapeimage_3_link_28shapeimage_3_link_29shapeimage_3_link_30
© 2008 Janko Vujinovic janvujin@wp.pl