Panika u intersitiju proza, prvo izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, januar, 2000., str. 1-380.; drugo, dopunjeno izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, oktobar, 2000., str. 1-347. treće izdanje, Beograd, 2003., str. 1-267, Pogovor: Ljiljana Šop, Sava Vučić.  recenzije/izbor iz press materijala Ljiljana Šop: PLAVIČASTI PRIVIDI PRIPOVEDANJA Negde u samo središte svojih pripovedaka, a za one koji vole formalnu ravnotežu i u samo središte knjige “Panika u intersitiju”, Janko Vujinović je postavio ogledalo kroz koje se može proći u budućnost i vratiti u prošlost, a u kome se ogledaju vode donjeg toka Dunava (Istera, četvrte rajske reke) i iste takve, ili slične vode Rajne. U prve tri priče glavni junak je dečak i mladić koji traži sebe u porodici, u rodnom selu i gradu učenja i sazrevanja, u svakodnevici i snu, u nacionalnoj istoriji i geografiji, u egzistencijalnim i metafizičkim prostorima. U druge tri pripovetke taj isti književni junak je zreo čovek koji posmatra sebe ili biva posmatran od drugih u tuđini, u apatridstvu, u miljeu kakav tvori drugačija geografija i drugačija istorija, drugi jezik i kulture, drugačije navike i običaji, druge legende i mitovi. Svaka je Vujinovićeva pripovetka zasebna celina, ali sve zajedno čine i neku vrstu romana, tačnije rečeno romansirane biografije glavnog junaka (koju je mogućno ali nepotrebno i beskorisno identifikovati sa biografijom autora). Ta se biografija koncentriše u dve kružnice koje se uzajamno dodiruju i prepliću, oko dve reke, u dva geopoetička ciklusa. Ova dva sveta se, uprkos često traumatičnim istorijskim iskustvima, susreću i ukrštaju i u nekim drugim ravnima, vanistorijskim, a u toj sferi slučajnih ili ko zna kakvih sličnosti, podudarnosti, duhovnih i prirodnih paralela nazire se neki bolji svet, lepši svet, katkad kao mogućnost, katkad kao činjenica, kao propuštena prilika, nada za budućnost. Sličnost između nekih legendi, krajolika, između vodotokova i drveća, ljudi i njihovih životnih sudbina ponekad ukazuje da bi čovečanstvo bilo srećnije bez politike i pretenzija na potčinjavanje okoline, bez ratova u ime stvarnih i umišljenih nacionalnih interesa, bez megalomanskih projekata bolesnih i ambicioznih pojedinaca, ali i da je ideja o srećnom čovečanstvu utopija i iluzija. Vujinovićevo pripovedanje razapeto je između sna o slobodi pojedinca i svesti o istorijskim i društvenim kretanjima koja najčešće ukidaju čak i pretpostavku takve slobode. Sa stanovišta pripadanja jednom tlu, krvi, kolektivu, jeziku, kulturi, istoriji nije ništa manje realna od sadašnjosti i mogućno ju je ponoviti baš zato što se ne zaboravlja i ne nestaje ni u vremenu ni u prostoru obeleženom njenom često tragičnom težinom. Ako išta može da pomiri i nadvlada duhove prošlosti, kao i da večnim pitanjima pojedincu pruži kakav–takav krhki odgovor o smislu života, onda su to “plavičasti prividi pripovedanja” koji povezuju razbijenu stvarnost i tvore nove oblike istine, lepote i smisla. Kako život jedinke, tako i život generacija i naroda mogu izgledati kao zbir detalja, slučajnosti i kretanja koja se odvijaju nasumice ili u nerazaznatljivoj jedinici vremena i prostora. Čoveku nije dato da celinu vidi i razume, pa stoga gubi i nit povezivanja koja je istovremeno nit u traganju za pretpostavkom smisla. Pripovedanje je za Janka Vujinovića ta dragocena nit kojom se mnoštvo detalja može na bezbroj načina povezivati da bi se dobilo bezbroj relativnih odgovora. U njima nije ništa izvesno, objektivno, apsolutno, ali je mogućno i stvarno kao umetnička istina, privid, plavičasti putokaz kroz magline duše kojoj je zasigurno dato da prepozna, zapamti i prenese potomcima više nego što to može trošno i prolazno telo. Mnogo je toga kontradiktornog i na prvi pogled teško spojivog Vujinović utkao u svoje pripovedanje. Svesno se odlučio za različita pripovedna lica, gledišta, tempa i pristupe, različite motivacije i postupke, kao što je svesno i subjektivizam prvih šest priča napustio zarad objektivizma, dokumentarnosti i slojevitosti sedme, završne priče (“Sedma povest, ili: dodatak za nedelju”). Podsticaj za ovakvu formu književnog pokušaja da se život i svet objektivno vide, ali i iz praktične potrebe da svoj često realistički način pripovedanja izglobi i primeri modernim narativnim postupcima čije je zamamnosti I vitalnosti duboko svestan. “Panika u intersitiju” svakako je knjiga pomno komponovana, promišljeno građena od celina pisanih u različita vremena i sa različitim i životnim i pripovedačkim iskustvom. Stoga ona u sebi sadrži izvesnu dihitomiju i svesnu težnju da se uravnoteže barem dva pola i dve mogućnosti pogleda na svet, dva pristupa pisanju i tumačenju napisanog. Pripovedanje je za Janka Vujinovića očigledno vrlo bitan prostor između nužnosti i slobode, moranja i igre, prostor koji nastoji da osvoji biranim jezikom, negovanom rečenicom, stilom u kome se smenjuju dokumentarna objektivizacija i lirski subjektivizam. Oni koji prate i tumače savremenu srpsku književnost moraju da zapaze da je “Panika u intersitiju” na izvestan način povratak Janka Vujinovića u njene tokove posle duže pauze. Ja u tu pauzu ne računam samo autorovo petogodišnje izbivanje iz zemlje, nego i knjige “Kosovo je grdno sudilište” i “Peške po Srbiji” kojima se Vujinović odužio jednom vremenu i drugačijim, recimo novinarskom pristupu stvarnosti u kojoj smo živeli. “Panika …” je u tom smislu nastavak čisto književnog ogledanja ovoga pisca, započetog knjigom pesama “Mukla raspuklina”, pripovetkama pod naslovom “Knjiga o radovanju” I romanom “Vučji nakot”. Srpska reč, broj 246, str. 43. Beograd, 20. januar 2000. >> Odlomak iz romana Panika u intersitiju
 index I bibliografija I recenzije I cv srpski I cv english I kontaktpanika-odlomak.htmlindex.htmlbibliografija.htmlrecenzije.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlkontakt.htmlshapeimage_1_link_0shapeimage_1_link_1shapeimage_1_link_2shapeimage_1_link_3shapeimage_1_link_4shapeimage_1_link_5shapeimage_1_link_6
Janko Vujinović
Bibliografija izbor Panika u intersitiju proza, prvo izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, januar, 2000., str. 1-380.; drugo, dopunjeno izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, oktobar, 2000., str. 1-347.   Vučji nakot roman, Prosveta, Beograd, 1986, strana 1-295.; drugo izdanje, INP Književne novine-Komerc, Beograd, 1996. strana 1-310.  Knjiga o radovanju zbirka priča, Slovo ljubve, Beograd, 1979. strana 1-112. Drugo izdanje Kulturni Centar Vuk Karadžić, Loznica, 2003. st. 1-150. Kosovo je grdno sudilište dokumentarna proza, Prosveta, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1989. strana 1-374.;drugo, dopunjeno i prerađeno izdanje, Dositej, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1991., strana 1-412.  Press materijal izbor Recenzije izbor Panika u intersitiju Knjiga o radovanju Vučji nakot Kosovo je grdno sudilište Panika u intersitiju
odlomak iz romana Panika u intersitiju - srpski Panika w pociągu intercity - polski Panic in the Intercity - english Panik im intercity - deutsche Паника в экспрессе - pусский  Biografija Biografija - srpski Biography - english Biografia - polski Linkovi Katerda za južnu slavistiku Univerziteta u Lodzu Izdavač "Tygiel Kultury", Lodz ProjektOR, web arhiv južnoslovenske književnosti Lođka slavistika / Slawistyka Łódzka Udruženje književnika Srbije Projekat Rastko - Antologija srpske poezije XX veka Projekat Rastko - Poljska Narodna biblioteka Srbije Kontakt janvujin@wp.plpanika.htmlpanika.htmlvucji.htmlvucji.htmlknjigaO.htmlknjigaO.htmlkosovo.htmlkosovo.htmlpress.htmlpanika.htmlknjigaO.htmlvucji.htmlkosovo.htmlpanika-odlomak.htmlpanika-od-polski.htmlpanika-od-english.htmlpanika-od-german.htmlpanika-od-ruski.htmlpanika-story.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlCV%20polski.htmlhttp://www.slavica.uni.lodz.pl/start.htmlhttp://tygiel.free.ngo.plhttp://www.plama.art.pl/OR/public_html/YU/Inne/sylwetki/vujinovic.htmlhttp://slawistykalodzka.sns.pl/http://www.uksrbije.org.yu/index.htmlhttp://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11084http://www.rastko.org.yu/rastko-pl/bibliografija/bstojanovic-serbica.phphttp://www.nbs.bg.ac.yu/mailto:janvujin@wp.plshapeimage_3_link_1shapeimage_3_link_3shapeimage_3_link_5shapeimage_3_link_7shapeimage_3_link_8shapeimage_3_link_9shapeimage_3_link_10shapeimage_3_link_11shapeimage_3_link_12shapeimage_3_link_13shapeimage_3_link_14shapeimage_3_link_15shapeimage_3_link_16shapeimage_3_link_17shapeimage_3_link_19shapeimage_3_link_20shapeimage_3_link_21shapeimage_3_link_22shapeimage_3_link_23shapeimage_3_link_24shapeimage_3_link_25shapeimage_3_link_26shapeimage_3_link_27shapeimage_3_link_28shapeimage_3_link_29shapeimage_3_link_30
© 2008 Janko Vujinovic janvujin@wp.pl