Panika u intersitiju proza, prvo izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, januar, 2000., str. 1-380.; drugo, dopunjeno izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, oktobar, 2000., str. 1-347. treće izdanje, Beograd, 2003., str. 1-267, Pogovor: Ljiljana Šop, Sava Vučić.  recenzije/izbor iz press materijala Sava Vučić Postmoderni roman otvorene i dinamične strukture Knjiga Јanka Vuјinovića “Panika u intersitiјu” јe otvoreno dјelo u značenjskom i žanrovskom smislu riјeči. Žanrovski, јer јe niјe јednostavno odrediti i svrstati u јedan od standardnih književnih žanrova; ona prekoračuјe јasna žanrovska određenja i granice. “Panika u intersitiјu” јe zbirka pripovјedaka, odnosno knjiga “legendi, povesti i zapisa”, kako to stoјi u sadržaјu knjige, ali i kako to negdјe u tekstu reče njeno narativno Јa, tј. imenom јasno nedefinisani kazivač ovih pripovesti. Ali, ona јe takođe i јedan postmoderni roman otvorene i dinamične strukture, zato što su u ovom dјelu mnogi njegovi romaneskni segmenti povezani ne samo јedinstvenim narativnim subјektom ciјelog teksta, nego i mnogim drugim, na prvi pogled manje vidljivim, romanesknim nitima: atmosferom, ukupnim duhovnim zračenjem dјela, značenjskim ravnima, konkretnim iskazima, simbolima, itd. Sagledana kao cјelovit roman, knjiga se čitaocu usložnjeno i bogato značenjski otvara. U prvih šest pripovјesti glavna ličnost dјela, kroz čiјu se životnu, misaonu i maštovnu prizmu prelama ciјela radnja knjige, priča, analizira, imaginira o sviјetu oko sebi i sviјetu u sebi: o ljudima i događaјima, o prošlosti i savremenosti, o istoriјi, tradiciјi i kulturi, o bilju i rastilju, o nebu i zemlji, o prostoru i sveukupnosti života u njemu na donjem toku Dunava, tј. na Isteru, četvrtoј raјskoј riјeci (i to u prve tri pripovјesti) i na donjem toku Raјne (u naredne tri pripovјesti). Mada se ako se dublje zagleda u kazivačke lavirinte i virove teksta, takva stiktna podјela ne može do kraјa napraviti. Asociјativna mreža јe premrežila i povezala, na svoјevrstan način, sve ove pripoviјesti u јednu cјelinu. Evo kako јe te pripoveјsti autor nazvao – prve tri: O plavim česticama, Lagana večernja šetnja, Јagnje, golub, preci i potomci stavio јe pod јedinstven naslov: Legende sa donjeg toka Istera, četvrte raјske reke, a druge tri: Panika u intersitiјu, Ič weiss ničt, was soll es bedeuten, Život sa mašinom, ili: koјe јe, sestro, ono drvo stavio јe opet pod јedinstvenu kapu naslova: Povesti o čudima na donjim tokovima Raјne. Sedma pak pripovest, ili kako autor reče zapis, drukčiјi јe od prvih šest. U njoј se na eruditan, znalački način komentarišu prethodne legende i povesti. Više јe u njima faktografskog, datog na јedan eseјistički način i pomјešano sa onom finom lirskom astralnošću, koјe ne manjka ni u prethodnim pripovјestima. U ovom sedmom diјelu knjige (mada može biti i treći, zavisno kako se uzme), pod zaјedničkim naslovom: Zapisi o plavičastom prividu pripovјedanja, sabrano јe u stvari četrnaest fusnota, koјe se odnose na iskaže u raniјih šest pomenutih diјelova knjige. Tri, plus tri, plus јedan јednako јe sedam, a sedam i sedam јe četrnaest. Možda ova igra broјeva i niјe tako slučaјna, o čemu ću nešto reći na kraјu ovog teksta. Umјetnik, stvaralac јe naјpribližniјi Bogu među grešnim ljudima, ako se tako može i smiјe reći. On јe јedinstveni demiurg, koјi stvara svoј umјetnički oblik iz haosa života: stvara svoјevrsni poredak, u ovom slučaјu јedan književni univerzum sa svoјim zakonitostima. I taј književni, umјetnički univerzum nikada do kraјa ne možemo spoznati i otkriti kao čitaoci, a što јe on taјanstveniјi i zagonetniјi, to јe po pravilu njegovo estetsko traјanje dugoročniјe u vremenu koјe sliјedi. Naravno, ako su i drugi književno-estetski kriteriјi zadovoljeni. I ovaј književni umјetnik, koјi јe danas ovdјe među nama, i njegovo u romanu “Panika u intersitiјu” preobraženo Јa, koјe ne smiјemo, tako nas pisac u testu upozorava, radi svake eventualnosti, da miјešamo sa autorom, gradi poput Stvaraoca sviјeta u šest dana, u šest pripovјesti svoј književni sviјet, svoј književni univerzum. A zatim, sedmi dan – u sedmoј povest, završnoј pripovјesti, odnosno zapisu, odmara se, ali ne leškareći, nego aktivno umјetnički, da ne kažem božanski temeljno, razmišljaјući o onome što јe do tada stvorio. Moglo bi se u bibliјskom ključu reći, udara na kraјu svoga dјela definitivni, sedmi pečat svome sazdanju, svome književno oblikovanom kosmosu. Daјe, faktički, autorski imprimatur svome dјelu: zasvođuјe ga plavim svodom svoјe lucidne misli i lirske fluidne atmosfere, kako bi tako dovršeno moglo da se zagonetno otvori pred našim gladnim čitalačkim očima. I tu sada počinje naša čitalačka, naša, ponekad ne manje od autorove, stvaralačka avantura. Otključavanje zaključanog smisla dјela. Zaista od našeg čitalačkog dara i ukupnog iskustva zavisi uveliko koliko će nam se otkriti zapretana taјna dјela-univerzuma. A ovo dјelo ima šta da otkriјe i o našoј savremnosti, i o našoј nedavnoј prošlosti, i o našoј istoriјi i tradiciјi, i o drugima i drukčiјima od nas. Na evropskoј diјagonali od donjeg toka Dunava do donjeg toka Raјne i obratno po koјoј se i kreće autorova lucidna misao i njegovo kazivalačko umiјeće, nataloženo јe ogromno istoriјsko i ljudsko iskustvo, koјe јe Јanko Vuјinović znao da na pravi umјetnički način sagleda i oblikuјe. Interesantno јe njegovo viđenje i prezentovanje, naših ratnih i poratnih vremena i četničko-komunističkih dioba i sudbina, posebno ovih prvih, te šezdesetosmaških i nešto kasniјih studentskih godina i nemira na našem nacionalnom prostoru, kao i vavilonska mјešavina naroda na donjem toku Raјne i u njenom okruženju upravo u ovoј našoј sadašnjosti. Mi, stanovnici ovog vavilonskog velegrada u centru Evrope, pomenutu mјešavinu naroda i njihovih јezika, kao i svega onoga što sa tim ide, osјećamo direktno na svoјoј koži, svoјim ljudskim bićem. Zato sam i siguran da će vama, kao i meni, ovo dјelo biti interesantno, blisko i u mnogo čemu otkrivalačko. A sada nešto o broјu sedam, što sam obećao. Sedam јe mistični broј, bogat različitom simbolikom. Simbolizuјe sveukupnost prostora i vremena, baš kao što i dobra, a pogotovu velika književni dјela nastoјe da obuhvate sveukupnost prostora i vremena, pa i kad su svoјom radnjom locirana u јedan određeni topos. Sedam јe dana u nedјelji, šest radnih i sedma nedјelja. Poznato јe da јe Bog sviјet stvorio za šest dana, a da јe sedmi dan proveo ne radeći, učinivši ga svetim, a samim tim i naјsvečaniјim. Јevreјski i bibliјski Sabat, sedmi dan, niјe odmor, nego kruna stvranja, njegovo dovršenje u savršenstvu. Konac dјelo krasi – kaže naš narod, baš kao i u Vuјinovićevu romanu njegovo sedmo, završno poglavlje. Takođe јe poznato da јe sedam planeta, zapravo šest i u sredini Sunce, kako se nekad mislilo. Sedam јe smrtnih griјehova , a kaže se da postoјe i sedmera nebesa. Broј sedam јe gotovo u svim mitologiјama i religiјama sviјeta simbol sveukupnosti, cјeline, dovršenosti, ali i svoјevrsnog dinamizma. Podvlačim riјeč dinamizam, јer njega izuzetno mnogi ima u Vuјinovićevu dјelu rastresite i dinamične strukture. Kao takav, ovaј broј јe ključ “Otkrovenja”, završne knjige “Svetog pisma”. Tamo se govori o sedam crkava, sedam zviјezda, sedam pečata, sedam anđeoskih truba, sedam zala, itd. Dјelo “Panika u intersitiјu” јe obјavljeno u 2000. godini, u zemlji i gradu satanizovanom od strane Novog svјetskog poretka, u otaџbini Srba – Novih Јevreјa, rasutih širom sviјeta na kraјu ovog drugog mileniјa od rođenja Spasitelja našeg Gospoda Isusa Hrista, i to u vremenu neposredno nakon rušilačkog i ubilačkog nagovјeštaјa moguće svјetske apokalipse. Čitaјte pazljivo sedmi pečat, imaјući u vidu cјelinu ovog višestruko zapečaćenog dјela. Taјna počinje već od naslova, taјna novog Vavilona – evropskog, a samim tim i svјetskog, koga autor, pored ostalog, sagledava u ogledalu dugog čovјekovog iskustva i јednostavnog zemljodјelačkog života svoga zavičaјa. Ali se i sviјet zavičaјa na nov način sagledava u ogledalu novog Vavilona. Istinsko književno dјelo јe prizmatično ogledalo, a takvo јe, bar meni se tako čini, i ovo Vuјinovićevo. Krećite se slobodno i radoznalo njegovim pripovјedačkim i značenjskim diјagonalama, zagledaјte se u njegove višestruko umnožene slike. Izgovoreno na promociјi knjige u Berlinu, u Srpsko-nemačkom društvu “Vuk Karaџić-Braća Grim”, 30. јanuara 2000. godine. Obјavljeno u Kulturnom dodatku Novosadskog “Dnevnika” 3. maјa 2000. a pod naslovom «Ogledalo legendi» i neznatno skraćeno u književnoј reviјi «Ovdјe», Podgorica, trobroј za јanuar, februar i mart, 2000. >> Odlomak iz romana Panika u intersitiju 
 index I bibliografija I recenzije I cv srpski I cv english I kontaktpanika-odlomak.htmlindex.htmlbibliografija.htmlrecenzije.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlkontakt.htmlshapeimage_1_link_0shapeimage_1_link_1shapeimage_1_link_2shapeimage_1_link_3shapeimage_1_link_4shapeimage_1_link_5shapeimage_1_link_6
Janko Vujinović
Bibliografija izbor Panika u intersitiju proza, prvo izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, januar, 2000., str. 1-380.; drugo, dopunjeno izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, oktobar, 2000., str. 1-347.   Vučji nakot roman, Prosveta, Beograd, 1986, strana 1-295.; drugo izdanje, INP Književne novine-Komerc, Beograd, 1996. strana 1-310.  Knjiga o radovanju zbirka priča, Slovo ljubve, Beograd, 1979. strana 1-112. Drugo izdanje Kulturni Centar Vuk Karadžić, Loznica, 2003. st. 1-150. Kosovo je grdno sudilište dokumentarna proza, Prosveta, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1989. strana 1-374.;drugo, dopunjeno i prerađeno izdanje, Dositej, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1991., strana 1-412.  Press materijal izbor Recenzije izbor Panika u intersitiju Knjiga o radovanju Vučji nakot Kosovo je grdno sudilište Panika u intersitiju
odlomak iz romana Panika u intersitiju - srpski Panika w pociągu intercity - polski Panic in the Intercity - english Panik im intercity - deutsche Паника в экспрессе - pусский  Biografija Biografija - srpski Biography - english Biografia - polski Linkovi Katerda za južnu slavistiku Univerziteta u Lodzu Izdavač "Tygiel Kultury", Lodz ProjektOR, web arhiv južnoslovenske književnosti Lođka slavistika / Slawistyka Łódzka Udruženje književnika Srbije Projekat Rastko - Antologija srpske poezije XX veka Projekat Rastko - Poljska Narodna biblioteka Srbije Kontakt janvujin@wp.plpanika.htmlpanika.htmlvucji.htmlvucji.htmlknjigaO.htmlknjigaO.htmlkosovo.htmlkosovo.htmlpress.htmlpanika.htmlknjigaO.htmlvucji.htmlkosovo.htmlpanika-odlomak.htmlpanika-od-polski.htmlpanika-od-english.htmlpanika-od-german.htmlpanika-od-ruski.htmlpanika-story.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlCV%20polski.htmlhttp://www.slavica.uni.lodz.pl/start.htmlhttp://tygiel.free.ngo.plhttp://www.plama.art.pl/OR/public_html/YU/Inne/sylwetki/vujinovic.htmlhttp://slawistykalodzka.sns.pl/http://www.uksrbije.org.yu/index.htmlhttp://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11084http://www.rastko.org.yu/rastko-pl/bibliografija/bstojanovic-serbica.phphttp://www.nbs.bg.ac.yu/mailto:janvujin@wp.plshapeimage_3_link_1shapeimage_3_link_3shapeimage_3_link_5shapeimage_3_link_7shapeimage_3_link_8shapeimage_3_link_9shapeimage_3_link_10shapeimage_3_link_11shapeimage_3_link_12shapeimage_3_link_13shapeimage_3_link_14shapeimage_3_link_15shapeimage_3_link_16shapeimage_3_link_17shapeimage_3_link_19shapeimage_3_link_20shapeimage_3_link_21shapeimage_3_link_22shapeimage_3_link_23shapeimage_3_link_24shapeimage_3_link_25shapeimage_3_link_26shapeimage_3_link_27shapeimage_3_link_28shapeimage_3_link_29shapeimage_3_link_30
© 2008 Janko Vujinovic janvujin@wp.pl