Press materijal o književnim radovima izbor VUJINOVIĆEVE KNJIGE NA POLJSKOM: Književne novine, oktobar 2006 Prozni pisac i pesnik Janko Vujinović od oktobra 2000. godine radi kao lektor srpskog jezika na Univerzitetu u Poljskom gradu Lođu, odnosno na Katedri za južnoslovensku filologiju. Za to vreme predano se uključio u srpsko-poljsku književnu saradnju, a i njegova vlastita dela naišla su na povoljnu recenziju u poljskoj kulturi... NAŠI PISCI U SVETU / Vujinović na poljskom, Politika, septembar 2006 U Poljskoj su upravo objavljene dve knjige Janka Vujinovića, pisca srednje generacije. Knjiga "Pevanje u/o samoći" štampana je u Varšavi, u izdanju izdavačke kuće "Ibis" i poznate varšavske poetske manifestacije "Svetski dan poezije". To je knjiga izabranih pesama i kratkih proza pisanih u različitim periodima i objavljenih na srpskom u knjigama ovog autora "Mukla raspuklina" i "Peške po Srbiji"... POLJSKI PREVODI: Nin, septembar 2006 Dve knjige Janka Vujinovića, pisca, nekadašnjeg novinara i predavača na univerzitetu Lođ, doživele su nedavno svoja izdanja i na poljskom jeziku. Roman "Panika u intersitiju", koji je objavljen još 2000. godine na srpskom jeziku, podeljen je, prema piščevim rečima, u tri kruga... THE RHAPSODY OF SAINT SAVA / Janko Vujinović: "Vučji nakot" ("Wolf's Brood") Prosveta, Beograd 1986: Ljiljana Šop, Serbian Literary Quarterly 1-2, 1987., Relations Rural life has once again become the subject of modern novels, this happening at a time when village life has gradually losing its fold original distinctions; this is obvious. The novels dwelling on rural life as the authentic aspect of human, national and societal existence, largely point up the tragic destiny of our peasants during the various revolts, uprisings and wars which abundant in our lands, equally implying a feeling of guilt over the injustice done to the peasantry during our latter-day history... Intervju; JANKO VUJINOVIĆ, KNJIŽEVNIK / Pisac radi i kad sanja: Svetski srpski glas, Sidnej, februar 2004., autor: Borislav Ždralić BALKANSKI HODOČASNIK NA BESPUĆIMA EVROPE / O romanu Panika u intersitiju Janka Vujinovića, autor: Boguslav Željinski, Književne novine, februar 2007. Stojim tu pred Vama sa osečanjem velike radosti, satisfakcije i uspeha. Recimo odmah - uspeha našeg prijatelja i izvrsnog pisca Janka Vujinovića. Uspeha zbog objavljivanja njegovog romana "Panika u intersitiju" na poljskom jeziku. Uspeh se zasniva na činjenici da taj roman, kao i svako umetničko delo, gradi mostove, spaja i zbližava, traga za onim što je zajedničko i omogučava da se shvati ono što je drugačije. Hteo bi, dakle, da osvetlim taj roman s dve strane: iz poljske i srpske perspektive. Da pokušam odgovoriti na pitanje od kakvog je značaja za srpsku i poljsku kulturu. Šta novo unosi u svaku od naših kultura, specifičnih, ali i s mnogo zajedničkih osobina. Srpski hodočasnik kreće u Evropu, odnosno iz srpske perspektive. Janko Vujinović se sa svojim romanom uklapa u antitetički odnos prema Evropi, što je tipično za nacionalne kulture Balkanskog Poluostrva. Odnose srpske kulture sa Zapadom pokušali su da odrede Vuk Karadžić (1787 - 1864) i Dositej Obradović (1740 - 1811), izdavajući dva konkurentna i zasebna kulturna modela. Vukovsko - njegoševska tradicija konstituisala je epski kulturni model koji je dominirao dva veka, a čiji je fabularni predmet interesovanja srpski narod i njegova istorijska sudbina... LETOPIS TAMNOG VILAJETA, Ibarske novosti, Kraljevo, oktobar 1989. Razobličavanje svega što se poslednjih decenija na Kosovu događalo pod okriljem "nacionalnog programa" pridružio se ovih dana i književnik Janko Vujinović knjigom "Kosovo je grdno sudilište". Zašto se pesnik, kulturni radnik i romansijer (njegov "Vučji nakot" je pre dve godine bio u najužoj konkurenciji za NIN-ovu nagradu) privremeno odrekao "mirne proze"... Intervju: PISAC U POHODIMA AUSTRALIJI / Poznati srpski literata Janko Vujinović u književnom i novinarskom obilasku srpske dijaspore na Petom kontinentu. Novosti, Sidnej, januar 2004. U ZEMLJI KURJAČKOJ / Janko Vujinović: "Vučji nakot", Prosveta, Beograd, 1986, autor: Mihajlo Blečić, TV revija, april 1987. Beogradski pisac Janko Vujinović (1945) na prvoj strani romana "Vučji nakot" zapisuje: "Nije bilo dana i nije bilo noći. I dan i noć, i večer i jutro zaustavili su se, stopili u nerazliku. U vreme, u svetlost." Ovaj fantazmagorični duh karakterističan je za Vujinovićevo pripovedanje o jednom čudnom i čudesnom, a opet, sasvim običnom zapadnosrbijanskom miljeu - selu Kurjacima i njegovim žiteljima, Kurjačanima... KNJIŽEVNIK JANKO VUJINOVIĆ MEĐU SRBIMA AUSTRALIJE. Novosti, Sidnej, decembar 2003. Naš poznati književnik Janko Vujinović započeo je svoju posetu srpskoj zajednici u Australiji uspešnim predavanjem i promocijom svog poznatog romana "Kosovo je grdno sudilište" u petak 27. decembra u Srpskom kulturnom klubu Sveti Sava u sidnejskom Hoxton Parku... Intervju, autor: Valerija Por, SUSRETI SA UMETNICIMA ŽIVE RANE ISTORIJE. Ekspres politika, Beograd, januar 1987. "VUČJI NAKOT" ILI DELATNI MOZAIK, Borba, Beograd, junij 1987, autor: Dušan Balan ... preplitanje sadašnjosti nije nov postupak u romanu ali je ovde znalački i nenametljivo upotrebljen. Razbijena je, tako, monotonija kazivanja. Šta više, Vujinović, slikajući stanje, red i nered sela Kurjaka, dočarava stanje duha u vremenu u kojem piše. "VUČJI NAKOT" U TRSTENIKU. Trstenik, Petoletka, septembar 1986. U većnici radničkog univerziteta u Trsteniku 2. septembra promovisana je nova knjiga beogradskog književnika Janka Vujinovića "Vučji nakot" koju je u ediciji "Srpska proza" ovog leta izdala "Prosveta" iz Beograda... RAZGOVOR SA JANKOM VUJINOVIĆEM / Dosluh s likovima - rađa se knjiga. Glas omladine, januar 1984. ... poslednje dve-tri godine u nas se dosta govori o fantastici, naročito posle prevoda knjige Borhesa, Markesa i drugih, svakako dobrih i velikih pisaca, ali se, pri tom, neznam iz kojih razloga, zaboravlja na druge pisce, koji su daleko pre i daleko bolje upotrebljavali u svojim delima motive fantastičnog, zaboravlja se na ruske pisce, Gogolja, Bulgakova, Dostojevskog, Remizova, Piljnjakova, da ne pominjemo pisce drugih naroda, pa naše književnike, Bulatovića, Kiša, Ščepanovića, Kovaća i starije. Vuk, namah, omogučuje da se uđe u najfantističniju fantastiku, u narodnu priču... STVARNA I POETSKA KARTA EVROPE: JANKO VUJINOVIĆ / Čas iz srpske kulture. Politika online, decembar 2006. autor: Biljana Stojaković ... Knjiga "Panika u intersitiju" več je, da tako kažem, obigrala Evropu. Naime, izdanje na srpskom je predstavljeno u desetak največih gradova Nemačke među našim ljudima, ali i nemačkim slavistima. A središnje poglavlje po kojem knjiga nosi naslov, svojevremeno je objavljeno u antologiji "Lomovi i prelazi" objavljenoj u Berlinu u kojoj je zastupljeno pedesetak pisaca i pesnika iz trideset zemalja koji žive i stvaraju u Nemačkoj...A upravo junak "Panike".. krećući se dunavskim, balkanskim i rajnskim, evropskim prostorima, nastoji da ključne postavke srpske istorije, etnologije i mitologije razjasni sebi i drugima, da ih posmatra sučenjene, pitajući se ko smo, kakvi smo, zašto nam se sve to dogadja, kuda to idemo?... Интервју. Политика Стварна и поетска географија Европе - Чиме се тренутно бавите у Пољској, и на који начин представљате српску књижевност? - Већ шесту годину, од октобра до јуна, дакле током академске године, боравим у Лођу, где радим на Катедри за јужнословенску филологију овдашњег универзитета. Наравно, држећи предавања из књижевности или лекторске вежбе, итекако сам у прилици да ширим сазнања о тој литератури, од њених почетака до наших времена. И то је један, такорећи службени део у представљању наше књижевности, наравно, најмање службени уколико га предавач обавља предано, са жаром, искуством, љубављу итд. Други је план у представљању наше, посебно савремене писане речи круговима изван универзитетских, дакле пољским читаоцима. И трећи, презентанција сопственог литерарног стваралаштва. У настојању да, у складу са могућностима, делујем у сва та три подједнако важна подручја, и у нади да су одређени резултати постигнути у сваком понаособ, пред себе постављам нове изазове... - Да издвојимо други план, представљање савремене српске књижевности пољским читаоцима? - Наша књижевност се представља и, примера ради, ако дајем студентима да читају најмлађе српске ауторе, да припремају предавања и семинаре о њиховим делима, ако им помажем у преводима... Јер, млади србисти (неки су већ и магистри) настоје да се ти преводи и објаве, не само на интернет презентације Катедре, већ и на другим, бројним, да спремљене радове прочитају на научним конференцијама младих, како у Лођу тако и другим градовима где се студира српски језик (Познањ, Вроцлав, Краков, Варшава, Сосновјец, Гдањск, Торуњ, Ополе...), да ти њихови први огледи буду штампани у часописима или зборницима са научних скупова. Један од најважнијих таквих послова је, мислим, учешће у реализацији обимног зборника Срби на земљи, чији је издавач лођки «Тигел културе». Придружујући се носиоцима пројекте, професорима познањског, односно београдског Универзитета, Богуславу Жјелињском и Михаилу Пантићу, заправо оперативно водећи тај посао, допринео сам да се опширан преглед (заступљено 68 аутора) књижевности и уметности са тежиштем на прозним и поетским текстовима, филмовима, сликама насталим у последњој, бурној деценији последњег века - укаже пред пољским читаоцима. Појави и доживи неколико промоција широм Пољске... - Из ове области преостало нам је још да нас упознате и са вашим књигама објављеним на пољском језику? - У првим годинама боравка у Пољској, мислећи да мој, да кажем ангажман, на овом послу неће потрајати, презентацију својих радова сам свео на учешће у најпознатијим, пре свега песничким скуповима у овој земљи, на Варшавској песничкој јесени и Светском дану поезије. Оба фестивала се одржавају у столици Пољске, али се, наравно, као што је то случај и са београдским Међународним сусретима писаца, обилазе многи градови у овој земљи. Наравно, у пољским часописима и зборницима објављено је десетак песама или прозних одломака са мојим потписом. Тек када је мој боравак овде продужен због потреба Катедре, као и промене статуса, почео сам размишљати и о објављивању књига. И у јуну ове године у издању варшавске издавачке куће «Ибис» која је везана за Светски дан поезије под патронатом УНЕСКА, штампано је Певање у/о самоћи. - Шта садржи та књига? - У Певању у/о... објављен је, ако се тако може рећи, избор песама насталих у широком временском распону, од текстова из моје прве, и једине песничке књиге, до оних песама, које, збиља, ретко пишем, спеваних током мог шестогодишњег живљења у Немачкој или, ево, шестогодишњег боравка у Пољској. Песничким текстовима су придодате и кратке приче из приповедачких збирки. Уврштени су и прозни записи «Погледај дом свој» који се, ето, стицајем околности пре појављују на пољском него на језику на којем су, невољно, у очају, записивани у Диселдорфу током бомбардовања Србије 1999. Већину у овој збирци објављених текстова преводили су студенти. Књига је доживела неколико промоција од којих можемо издвојити ону у Лођу где су говорили професори литературе З. Дараш и Г. Минчев, као и овдашњи поета З. Јаскула. - Критичари су Ваш роман Паника у интерситију оценили као стварну и поетску географију Европе? Који је, по Вашем мишљењу, прави пут до те жељене Европе? - Књига Паника у интерситију чије се пољско издање појавило почетком септембра (издавачи су «Тигел културе» из Лођа и Издаваштво Универзитета у Познању) већ је, да тако кажем, обиграла Европу. Наиме, издање на српском је непосредно по указивању промовисано у десетак највећих градова Немачке, међу нашим људима, али и немачким славистима. А средишње поглавље по којем и књига носи наслов је својевремено објављено у антологији Ломови и прелази штампаној у Берлину а у којој је заступљено педесетак писаца и песника из тридесетак земаља који живе и делују у Немачкој. Исто поглавље је на пет језика (српски, немачки, пољски, руски и енглески) и уз одговоре на питања Катрин Б. (дипломирала у Диселдорфу на тој прози), објављено и као књижица у мени драгом формату омота за ЦД. Дакле, Паника ... је, на известан начин, стигла у разне делове Европе. А када ће, и како ће национ којем, не само пореклом, припадамо стићи до те Европе, то је збиља тешко питања. Можда, страшним одрицањем, не само од територије на којој је настајала српска држава и где је доживела свој економски, културни и духовни процват, већ и од доброг, часнијег дела историје, од језика, делећи га другим, младим, измишљеним, нацијама, па и од својих митова и чега све још не. А управо јунак Панике... крећући се дунавским, нашим и рајнским, европским просторима, настоји да поједине, кључне поставке српске етнологије, историје, па и митологије, разјасни себи и другима, да их посматра сучељене, питајући се: ко смо, какви смо, зашто нам се све то догађа, куда то идемо? - Током представљања «пољских» издања Ваших књига у Србији у оквиру Вуковог сабора и Међународних сусрета слависта, па и на управо завршеном Сајму књига, обавештени смо да је «Паника... « била темом магистарског рада. - Госпођица Малгожата Крупа, студенткиња прве генерације лођких србиста, у јулу је одбранила магистарски рад на том роману. По мишљењу ментора, проф. Жјелињског, па и других чланова комисије, била је то једна од занимљивијих одбрана магистерија. Та, може се слободно рећи, студија има обим од стотинак страница. Вероватно ће неки делови тог рада, уз одређену редакцији, бити и публиковани. - Када смо већ у тој области, можете ли нам рећи са којим главним темама из наше историје језика и књижевности упознајете младе Пољаке, шта је њима напривлачније? Читају ли нашу савремену литературу? - Већ смо о томе унеколико говорили. Међутим, уз помоћ колега, Пољака, који имају статус професора, овај предавач настоји да њихове понекад и пре двадесетак-тридесетак година уобличене поставке и сазнања прошири, надопуни, освежи. Користећи разне методе, осим текстуалних, звучне па и визуелне презентације, говори се о низу тема из области језика, књижевности, културне историје, етнологије српског етноса. На пример, о жаргону се, осим уз у Београду објављене књиге, учи и гледајући најновије филмове најпознатијих режисера. Дешавања деведесетих година на просторима бивше Југославије се најлакше и најпотпуније презентирају када се уз нека добра дела наших аутора о том периоду користе и радови страних историчара и журналисти, па и Пољака. У обради ове теме од знатне су помоћи и тематска издања часописа и, наравно, позоришна, филмска и литерарна дела. Студенти су доста сазнали и научили о, сигурно, у овим месецима најсуштинскијем, «српском» питању – о Косову и Метохији. Сматрам успехом и то што сам прошлог лета десетак студената одвео у ту по свему српску област, осим по настојањима одређених светских моћника, да нам је, због однедавно бројчане премоћи албанског становништва, али не само због тога, једноставно одузму. Може ли се замислити ситуација када би становници Новог Мексика тражили државу за себе. - Да се вратимо на интересовања студената? - Најбоља илустрација тих интересовања могу бити већ одбрањени или магистарски радови који се пишу. На пример, о делу Д. Албахарија, Р. Братића, М. Савића, С. Басаре, савременој драми на просторима бивше Југославије, најзначајнијим представницама «женског писма», слици Београда у причама деведесетих, језику медија, жаргону и његовим варијантама, разликама у преводима књига пољске списатељице О. Токарчук на српски и хрватски језик, али и о филмовима Емира Кустурице, па и темама из области етнологије, презентацији новије историје у књижевности итд... - Да ле размена пољске и српске преводне књижевности задовољавајућа? - Пре тридесетак година српска књижевност у Пољској је била једна од најпревођенијих. Осим уметничких досега свакако да је тој читаности доприносила и политичка па и ситуација у уметничким слободама у Србији и Пољској. У Лођу је постојала «Југословенска библиотека» у којој је објављено стотинак наслова, већином из српске књижевности. Тиражи тих дела су, за наше прилике, били завидни. Књиге Андрића, Црњанског, Булатовића, Тишме, Киша, Шћепановића, Селенића, Капора, Јосића Вишњића и других биле су веома читане. И дан данас се понекад у антикваријатима могу пронаћи примерци тих издања који добро дођу да студенти прве године преко литературе «уђу» у просторе Балкана где се говори српски језик, и да доста о том подручју и науче, пре него што од треће или четврте године почну читати и оригинал. Јасно, објављивани су и преводи у часописима и књиге у другим градовима Пољске, али је Лођ ту увелико предњачио. - Да ли је то време када је пољска књижевност, пре свега поезија, била присутна и утицајна у Србији захваљујући препевима Петра Вујичића? - Управо, то време које ће остати запамћено по литерарним седељкама код овог преводиоца, по неким књигама које су овде, у Пољској, биле присутне у самиздатима, а код нас увелико штампане... Али о томе је позванија да говори Бисерка Рајчић, достојна, свестрана наследница Петра Вујичића... Јер, чини се да осим госпође Рајчић, која је најплоднија, савремену пољску књижевност на наш језик преводе и објављују и други преводиоци. - Из вашег одговора да се закључити да је новија пољска књижевност превођенија на српски, него обрнуто? - Ваше питање је мој одговор, бар по мојим увидима, који, наравно, нису потпуни. У последњу годину-две објављен је превод Романа о Лондону, завршен још пре петнаестак лета, али се због извесне, познате «окужености» свега што је српско, па и овдашње кризе у издаваштву, тек сада појавио. Комплетиран је Кишов Породични циклус. Штампани су и романи Д. Великића, В. Драшковића и Г. Петровића, као и песме А. Петрова. Спремни су штампу романи З. Живковића и Д. Албахарија. Нешто активнији приступ нашој савременој књижевности најављује издаваштво Адама Маршалка из Торуња са покретањем библиотеке «Балканика», затим издаваштво «Чарни» који води познати писац Анджеј Сташјук, који су се управо представили и на београдском Сајму књига. - На штанду Министарства за дијаспору промовисан је и зборник Певања расељеног народа. Како је настала та панорама српске заграничне књижевности. - Ово је трећа књига српске емигрантске литературе коју објављује дортмундска Фондација «Петар Кочић» а чије ми је приређивање поверено. Поменути зборник је настао од радова пристиглих на конкурс за књижевну награду «Петар Кочић». На овогодишње литерарно надметање пристигли су радови од седамдесетак аутора, око 330 песама и шездесетак прича. Трочлани жири је у јуну на међу нашим исељеништвом познатој манифестацији Кочићевом збору у Дортмунду објавио резултате конкурса и доделио награде. Од тога обимног материјала моја маленкост је током лета одабрала и у зборник уврстила текстове 35 аутора који живе у расејању а пишу на српском језику. Приређивач овога зборника је убеђен да је тако оштра селекција допринела литерарном достигнућу зборника. А осим те, рекао бих уводне промоције, представљање ће се одиграти у Дортмунду у седишту Фондације «Петар Кочић», при СПЦ Свети Лука. Тада ће се заступљеним ауторима поделити примерци, и књига ће заживети међу нашим исељеништвом. - И за крај, питање, када се враћате из Пољске? - Иако са Универзитетом у Лођу имам уговор до 2008, верујем да ћу се вратити годину дана раније. Дакле, половином 2007. А до тада ћу, надам се, окончати још неке започете пројекте и послове. И извести другу генерацију србиста. Биљана Стојаковић index I bibliografija I recenzije I cv srpski I cv english I kontakt index.htmlbibliografija.htmlrecenzije.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlkontakt.htmlshapeimage_1_link_0shapeimage_1_link_1shapeimage_1_link_2shapeimage_1_link_3shapeimage_1_link_4shapeimage_1_link_5
Janko Vujinović
Bibliografija izbor Panika u intersitiju proza, prvo izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, januar, 2000., str. 1-380.; drugo, dopunjeno izdanje: Grafički atelje DERETA, Beograd, oktobar, 2000., str. 1-347.   Vučji nakot roman, Prosveta, Beograd, 1986, strana 1-295.; drugo izdanje, INP Književne novine-Komerc, Beograd, 1996. strana 1-310.  Knjiga o radovanju zbirka priča, Slovo ljubve, Beograd, 1979. strana 1-112. Drugo izdanje Kulturni Centar Vuk Karadžić, Loznica, 2003. st. 1-150. Kosovo je grdno sudilište dokumentarna proza, Prosveta, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1989. strana 1-374.;drugo, dopunjeno i prerađeno izdanje, Dositej, Književne novine, Beograd i Jedinstvo, Priština, 1991., strana 1-412.  Press materijal izbor Recenzije izbor Panika u intersitiju Knjiga o radovanju Vučji nakot Kosovo je grdno sudilište Panika u intersitiju
odlomak iz romana Panika u intersitiju - srpski Panika w pociągu intercity - polski Panic in the Intercity - english Panik im intercity - deutsche Паника в экспрессе - pусский  Biografija Biografija - srpski Biography - english Biografia - polski Linkovi Katerda za južnu slavistiku Univerziteta u Lodzu Izdavač "Tygiel Kultury", Lodz ProjektOR, web arhiv južnoslovenske književnosti Lođka slavistika / Slawistyka Łódzka Udruženje književnika Srbije Projekat Rastko - Antologija srpske poezije XX veka Projekat Rastko - Poljska Narodna biblioteka Srbije Kontakt janvujin@wp.plpanika.htmlpanika.htmlvucji.htmlvucji.htmlknjigaO.htmlknjigaO.htmlkosovo.htmlkosovo.htmlpanika.htmlknjigaO.htmlvucji.htmlkosovo.htmlpanika-odlomak.htmlpanika-od-polski.htmlpanika-od-english.htmlpanika-od-german.htmlpanika-od-ruski.htmlpanika-story.htmlCV%20srpski.htmlCV%20english.htmlCV%20polski.htmlhttp://www.slavica.uni.lodz.pl/start.htmlhttp://tygiel.free.ngo.plhttp://www.plama.art.pl/OR/public_html/YU/Inne/sylwetki/vujinovic.htmlhttp://slawistykalodzka.sns.pl/http://www.uksrbije.org.yu/index.htmlhttp://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11084http://www.rastko.org.yu/rastko-pl/bibliografija/bstojanovic-serbica.phphttp://www.nbs.bg.ac.yu/mailto:janvujin@wp.plshapeimage_3_link_1shapeimage_3_link_3shapeimage_3_link_5shapeimage_3_link_7shapeimage_3_link_8shapeimage_3_link_9shapeimage_3_link_10shapeimage_3_link_11shapeimage_3_link_12shapeimage_3_link_13shapeimage_3_link_14shapeimage_3_link_15shapeimage_3_link_16shapeimage_3_link_17shapeimage_3_link_19shapeimage_3_link_20shapeimage_3_link_21shapeimage_3_link_22shapeimage_3_link_23shapeimage_3_link_24shapeimage_3_link_25shapeimage_3_link_26shapeimage_3_link_27shapeimage_3_link_28shapeimage_3_link_29shapeimage_3_link_30
© 2008 Janko Vujinovic janvujin@wp.pl